NA KOJIM SI TI KONČAMA, BOĐENA?!*

Ovako, ne znam jeste li upoznati s pojmom luđaka koji se bude u 4 sata ujutro.

Sjećam se kad sam prvi put čula za majke koje se tada bude da bi imale nešto mira prije nego se klinci ustanu i mislila sam si: ‘Žene drage, zašto si to radite? Spavajte kad vam je Bog da!’ I onda eto i mene, priključila se ekipi haha. Obično to tako kod mene bude: kad se snebivam, točno to me zapadne.

Krenulo je kad sam počela raditi u Vrlici. Da bih obedila sve što sam naumila prije posla (‘sveta ura’, marenda i kava, spremanje za posao) morala sam se probuditi barem u 5. Ako bih još prala kosu, 20 minuta ranije. Postepeno je postalo uobičajeno 4:30, a jučer, 19.5. sama od sebe sam se probudila u 4. Ispada da mi je 6 sati sna aman taman jer sam cijeli dan bila ko ptičica poletna (valjda se i tlak normalizirao).

Zaključila sam da kad već imam dodatnih pola sata, iskoristit ću ih na šetnju s Pajdom po Glavici.

Ponijelo me! Održala koncert, naskakala se i opet imala onaj osjećaj zahvalnosti što mi život izgleda ovako pomaknuto na ovakvoj divotici od prostora. Zbilja to sama nikad ne bih mogla zamisliti, pogotovo pojmiti da bi moglo dugoročno šljakati unatoč svim preprekama!

Posljedica te uživancije bila je Pajdin bijeg (reko Bože, ako će gazat po vrtlima, daj da se vrati prije nego odem da ga privežem. Kad ono - stvarno, Pajdo čeka u dvorištu!) te činjenica da nisam stigla marendat niti oprat zube :zubo:

Matanova me gleda kako dolazim iz wc-a s pastom i četkicom u ruci, pričam da sam se probudila u 4, a ona: “Šta bi ti da radiš u Sinju?! Ne bi ni spavala!”

Smijem se i kažem: “Vjerojatno!”

Na ručku se nadovezala i njena prija: “Jab oprala robu, spremila ručak, marendala, popila kavu i još stigla u Sinj na rađu.”

“Znam, imam ja takvu i kod kuće. Samo ronza: ‘Nijedno nije na me! Ko da vam je prasica ruke odgrizla!’ ” Bi’ će da Konzum privlači takav kalibar žena. Blago mu se! Ja nažalost odem u šetnju s planom da ću spremiti ručak za sutra i dok se vratim skroz zaboravim na to. Da nije odleđenog mesa, sto ruga! (Dobro je što uvijek spremam ko za vojsku, pa imam u pripremi zaleđenih već pripravljenih jela. Taktika je majka!)

Došla nam je i kolegica s kćeri i sinom, kaže Matanova da dovede i stariju iz škole na tortE (tolko je dobra da je ona samo jednu napravila, a ostale 3 su drugi :cerek: ). Kaže kolegica da neće jer mora spremati ručak.

“Pa dovedi je tu i odi na miru spremat ručak” kažem ja.

“Pa da se i za nju staraš ko za Pajdu, a?” smije se ona.

Rekoh: “Nisam se ja nudila, ima tu još žena, podmetnit će neka druga leđa!”

Odmah druga dometne: “Je li Pajdo tu?”

“Nije, ostavila sam ga kući.” Malo sam i iznenađena zašto je svima već normalno da on bude vamo. S tim da me kolegičina starija kći ladno s osmijehom od uha do uha odrukala kad je neki dan čula da sam dovela Pajdu. Ja u šoku, mislila kao dobre smo si!

Pita jedna kako mi ide s njim.

“Dobro je. Skužila sam da ako ga pomazim, ne skače po meni.”

“Šta ga ne učiš na kaksiće? Stavi u džep, pa mu daj pomalo kad krene skakat.”

“Probala sam, ni ne gleda ih.”

“Moraš ga naučit. Lakše ti je i keksiće davat nego mazit.”

Gledam je začuđeno i prsnem od smija, a sa mnom i ostali za stolom.

Netko dometne: “Sad znamo zašto joj čovik nije dobio koronu od nje! Sritnjak...” Nastao sveopći lom!

Čitavo druženje bilo je puno sličnih provala i sprdanja, ali i situacija koje su mi dale za misliti (znate da ne triba meni puno :zubo: ). O tome drugom prilikom.

* Naslov je bio inspiriran upitom trija iz Ere koje uvik traže da i njima podilim zero kad se krenem smijati ko lud na brašno :D A na Bođenu se i dalje zgražam! Mislila sam da je taj neologizam porodio jedinstven um, ali očito ih ima više jer se primilo. :/