STVARNOST NEOVISNE KUJE

Pitanje koje mi ljudi najčešće postavljaju ovih dana jest „Ima li šta od posla?“

Ne radim od travnja, pa je sad valjda vrijeme za oglašavanje alarma. Kad ga već ja očito ne slušam, moraju me zericu pogurati.

Ispočetka sam govorila kako se nisam pritrgla od traženja, a sad sam se krenula hvaliti da sam se dobro udala; nije mi potriba. :D

Kako kemijam nešto oko tih poslova, zapravo sam se i počela pitati jel mi potriba sve to.

Zbilja osjećam zahvalnost što ovih pola godine nisam svemu tome posvetila puno mozgovnog kapaciteta, a ništa mi nije zafalilo. Zaključih da me neka egzistencijalna kriza mora natjerati na odlučnije poteze jer me doslovno ništa ne motivira – ni obećanje neovisnosti niti sigurnost.

Novci mi jednostavno nisu dovoljno dobra mrkva, stoga mi treba batina. :zubo:

Uto je uletjela Miška aka Slatkica.

Neku večer bila sam u šetnji i dotična mi se pridružila.

Već očekujući da će me slijediti kući, naumila sam namoliti muža da joj dade komadić odojka, a zatim sam računala da će je susjedni psi potjerati kao još jednog sritnjaka koji me prije nekoliko mjeseci dopratio.

Negodujući jer će se tako nakačiti na nas, ipak joj je udijelio komadić mesa, a Miška (tako ju je on prozvao, meni je bila Slatkica :D ) nesmetano se utaborila ispred kuće. Iduća dva dana ništa se nije promijenilo.

„Eno je, pravi se da je korisna, rastjeruje mačke. Znam ja kako to ide.“

„Logično da znaš, to je bila i tvoja taktika!“ smijem mu se ja aludirajući na njegovo cijepanje drva prije nego smo ušli u vezu.

A tad su počele priče: „Moraš je se riješiti, imat ćeš problema kad se okoti, netko će je otrovati jer im gaza po vrtu, itd.“

Sad ja vas pitam: zašto pas jednostavno ne može biti slobodan?

Ako želi sa mnom šetati, nek šeće. Ako mu dam štagod za jesti, nek jede. Ako želi biti kraj moje kuće, nek bude. Ako ne želi, ići će dalje.

Zašto moramo etiketirati naš odnos?

Možda je njoj draže provesti ovdje par tjedana kvalitetno nego godine na lancu kao gradski pas. (Čini se da su i seoski sad postali kao gradski.)

Danas ni pas ne može više ne imati posvojnu zamjenicu i funkciju u društvu; šta se onda čudim da mene kao čovjeka žele spratiti u neki tor? Nebitno što mi nije potreban niti poželjan, zbog sigurnosti ostatka zajednice red je da budem upregnuta kao i ostali. Pa se onda zadovolji kao svi ostali predvidljivim i mogućim da ne praviš probleme.

Bumo vidli hoće li uspjeti, i sa mnom i Miškom.